Nauka o bojama

Pročitah nedavno knjigu K. Folmara „Velika knjiga o bojama“ (Laguna, oko 1.000 din). Oduševljena sam! Za svakoga ko želi da nauči po nešto o svojoj omiljenoj boji ili o bojama uopšte – odlično štivo! I divna osnova za dalje proučavanje.

Pošto me je knjiga inspirisala da počnem aktivnije da proučavam boje, odlučih da (zajedno sa vama) krenem na to putovanje. Potrudiću se da svakoj od boja posvetim po jedan post, kako bismo ih detaljno upoznali i videli gde ih upotrebljavati, a gde ne… Boje koje nosimo, kojima ulepšavamo svoj dom ili koje navodimo kao omiljene – govore puno o nama. Ljudi koji poznaju boje lakše prepoznaju npr. reklamu koja „laže“ ili ljude koji se predstavljaju drugačijima nego što jesu. Kao i govor tela (da li vas zanima da o njemu pišem?) boje nam bez razgovora mogu mnogo reći o čoveku.

Ljudi povezuju boje i osećanja. Npr. plava će nas uvek asocirati na more ili nebo, pa samim tim i na mir i spokoj. Boje ometaju i naše vizuelne receptore. Ako imamo dve iste sobe, jednu okrečenu u plavu, drugu u crveno – crvena će nam izgledati daleko manja.

Za danas, preći ćemo osnove o bojama, za one koji ih eventualno ne znaju.

OSNOVNA PODELA BOJA

Boje se dele na svetlosne (obojena svetlost koja nije opipljiva) i materijalne (boje predmeta). Mešanjem primarnih svetlosnih boja dobijamo belu, dok mešanjem primarnih materijalnih boja dobijamo crnu. Naš fokus je na materijalnim, naravno.

PRIMARNE I SEKUNDARNE BOJE

Primarne materijalne boje su crvena, plava i žuta. Nazivaju se primarnim jer se ne mogu dobiti mešanjem ostalih boja. Sekundarne boje, koje se dobijaju mešanjem 2 primarne, su: ljubičasta (plava + crvena), narandžasta (crvena + žuta) i zelena (žuta + plava). Kada njima dodamo crnu i belu, dobijamo sve potrebne elemente za dobijanje bilo koje boje.

KOMPLEMENTARNE BOJE

To su: zelena i crvena, plava i narandžasta i žuta i ljubičasta. Gete je bio začetnik naučnog  pručavanja boja. Danas je veoma korišćen njegov spektar boja, u kom su komplementarne boje postavljene jednu naspram druge. Po njegovom mišljenju, boje koje se u ovom spektru nalaze jedna do druge su dosadne za spajanje.

Kod spajanja komplementarnih boja važi jedno pravilo: uskladiti količine. Pošto je u svakom paru jedna boja jača od druge, važno je da ih uskladite kako jedna boja ne bi „pojela“ drugu.

1. 2/3 ljubičaste – 1/3 žute

2. 2/3 zelene – 1/3 crvene

3. 2/3 plave – 1/3 narandžaste

Probajte sami. Obojite papir pola/pola komplenetarnim bojama i videćete da se jedna od njih potpuno gubi.

VRSTE BOJA

Boje se dele na tople i hladne.

Tople boje su žuta i naradžasta.One npr. čine da nam u nekoj prostoriji bude toplije tj daju nam utisak veće temperature.

Hladne boje su plava i ljubičasta. Svetli tonovi ovih boja čine da prostorija izgleda veće. Kažu da je u ove boje dobro okrečiti kuhinju ukoliko želite da smršate, jer tople boje otvaraju apetit. Da li ste, recimo, primetili da ne postoji plava hrana? Čak ni bombone se ne prave u ovoj boji, jer su odbojne za potrošače, a još i ne postoji prirodna prehrambena plava boja.

Podkategorija, koja se nalazi između tople i hladne je mlake boje. To su crvena i zelena. Nazivaju se mlakima, jer njihove nijanse idu od izrazito toplih do izrazito hladnih.

Možda će vam biti zanimljiv i podatak da najveći broj ljudi kao omiljenu boju navodi plavu (40%). Crvenu navodi 20%, žutu 10%. Postoji tvrdnja nekih psihijatara da ukoliko osoba kao omiljenu boju striktno navede ljubičastu – to je indikacija za neki mentalni poremećaj. Verujem da to danas nije primenljivo, jer je ljubičasta veoma popularna, pa je prema tome broj mentalno obolelih trebao da poraste za 50% u poslednjih par godina.

Nadam se da vam se ova tema dopada! Učićemo zajedno! 🙂